Zašareniću…

Zašareniću i svoje tuge
i svoje tame
i tmurne dane…

Zašareniću, kao duge
što se šarene
kad kiša stane,

pa neka oblaci, mračni,
u meni što pucaju,
iz munja svojih,

budu šareni,
bojama zbunjeni,
nek’ oni se plaše osmeha mojih.

Zašareniću i čitav svemir,
i svaki nemir,
procediću, kroz šaren đevđir.

Pa neka onda,
svi mraci i tame,
i ružne tuge,

se zašarene,
i odu od mene…
Nek postanu duge!

2 thoughts on “Zašareniću…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.