Čarolija

Kao iz mašte ispala, kao čarobnjaku sa ogrtača pobegla, kao čarolija, sva šarena, najšarenija, sa osmehom koji očara, stojiš predamnom, a ja te gledam, pa onda i verujem i ne verujem da si stvarna, jer kako čarolija da bude stvarna kada čarobnjaci samo u bajkama postoje, a čarolije samo snovima plove i kapke usnule tek ovlaš zapljuskuju…

E, onda ti  mene pogledaš, ali, kao pravo u srce, nekako, pa sve znaš, i ko sam i šta sam, a ja zatreperim k’o borova iglica kad prhne ptica nad granom nekom čvornovatom, u brdima, negde pod oblakom, pa onda i ne verujem i verujem da postoji čarolija, jer kako nešto može znati mene više nego ja sam, a osećam da je tako, pa i ‘oću i neću da je to istina, i ne znam više da l’ je čarolija il’ je neka magija, il’ je to isto, il’ kakve veze sad to sve ima sa ovim što osećam…

A osećam da te oduvek poznajem, i da si oduvek tu, i da sam oduvek, na obalama svojih snova, čarolijama zapljuskivan, da bih poverovao da postojiš…

I da me bez tebe i nema…

2 thoughts on “Čarolija

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.