Radovanje

Ja i ne znam koliko mi nedostaješ…

Ne znam, dok te ne ugledam.

Tek tada osetim bol, negde duboko u sred mene, negde unutra, ni sam ne znam gde, bol koji mi natera suze, pa se lažem, kažem sebi da su te suze one koje zbog radovanja krenu, a nije tako… Nije…

Zbog bola je to. Zbog nedostajanja koje nastane kada odeš. Kad te nema. Kada nisi ovde…

Boli toliko da ne osećam. Ništa ne osećam, ne znam ni da li sam tada uopšte ja, il’ sam samo neka utvara…

A onda shvatim, dobro je što ne osećam, jer ne bih izdržao ni sekund toliki bol, siguran sam.


A kad te ugledam…


Onda…


Ma, radujem se kad te vidim kao onda kada sam shvatio da zbog tebe pišem, kao kada sam saznao kako život ume da bude čudo…

Radujem se jer znam da opet osećam i da je bol prestao da boli. Znam da jeste, po ožiljcima znam…


I onda… kad ti se učini da vidiš nešto u mom oku, kad pomisliš da vidiš suzu, znaj da si falila, radovanje moje…

2 thoughts on “Radovanje

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.