Noći

Nebom se, lenjo, valja noć,
zvezde se, negde, možda i sjaje,
moj san se vešto skriva od mene,
k’o da za mene pet para ne daje…
a ja bih da sanjam, da vidim nju,
ja bih da pričam sa njom, u snu,
čak bih joj rekao, stidljiv i tih,
neki nežni Preverov stih…
A zatim bih, odmah, dok imam daha,
pre neg’ me spopadne avet straha,
prič’o k’o Puškin, il’ Majakovski,
onako, baš muški, što kažu, svojski…
A nebom se valja, kotrlja tmina…
Ja budan, bez sna i sav od praznina,
gledam u noć, sačekujem zoru,
svom liku dodajem još jednu boru.
Ah, noći…
k’o tuge duge, bez trunke snova,
sve moje noći, k’o što je ova,
crne i mračne, zlehude sene,
pustite me, bež’te od mene!
Dajte da usnim je, makar na tren,
da radošću budem opijen, trešten…
a ne od vina…
gorkog k’o misao o nekome kome bih pisao jer mi nedostaje…
i nikako ne prestaje… da fali…
Molim te, noći, daj mi, makar sanak mali.

2 thoughts on “Noći

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.