Teška reč

Jedna reč me uvila u neko crno, najcrnje debelo platno, impregnirano, jako, nepoderivo… Uvila me čitavog, preko glave, da jedva dišem, da ne mogu ništa videti od crnoće i crnila, od mraka, kao ništavilo da me je ogrnulo, prigrlilo, stislo i steglo.
A mislio sam ne može…
U ovakvoj pomrčini, sad, ni svoje misli ne vidim, niti ih čujem, nisam više siguran ni da ih imam. Ne mogu ni prstom mrdnuti, ni pomeriti bilo koji deo sebe. Jedino što još mogu je da dišem. Samo to mogu… A nisam siguran zašto, ni šta dišem.

A znam, da ako udahnem ovu pomrčinu crnu k’o beznađe, ugasiće sve.

Jedna reč…

Kao balvan teška.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.