U predvorju strasti
Stojiš..kao silueta mojih mašti, neprozirna i konačna…
Stojiš u predvorju strasti sa kosom divljom, razuzdanom, i zoveš me nečujno…
Noć je utihnula u meni i uzburkala sva moja čula snagom lavine…
Ono što vidim, to osećam, i žudim da te dodirnem, da te stegnem šakama i upijem dlanovima, da te večno u postojanju posedujem…
Želim da prizor ostane, da osećaj opstane, da žudnja ne zastane, da dodir postane ukus slasti kada te konačno taknem po goloj koži uzavreloj od strasti…
I primičem se, znam da koračam, a izgleda mi da lebdim, da letim, da plovim ka tebi… lagano, laganije nego što želim, i žudnja mi rastače srce koje lupa jače, širi pluća kojima fali vazduha, i suši usta žedna tebe…
Stojiš, u predvorju strasti, sva čulna i maštom stvorena, i zoveš me nečujno da žudim za tobom…
Kao ma’nit, sanjam te i sada…
Sva moja slova 