Zvezda padalica

Kroz lišće nedospele trešnje huči vetar. Kao da priziva kišu, čini mi se… Sunce je zašlo za neki breg, tamo desno, ptice su galamile a ja sam ležao i gledao žućkasto-crvenkaste plodove drveta iznad mene. Trava me je golicala, ili su to bile neke bubice, ne znam… Svakako mi je prijalo.


Nije mi bilo hladno, bilo mi je baš kako treba. Zamislio sam želju i čekao zvezdu padalicu sa sve rukama pod glavom…


Odlutao sam…


Misli su mi lutale svukuda, bez cilja i smisla. Pustio sam ih. Naučio sam da sačekam onu koja natera srce da poskoči, pa za nju da se uhvatim k’o za zmajev rep i da naskočim na pravi talas, da mu se prepustim i samo uživam u vožnji…

Znam da samo trebam da sačekam da se lutanje umori i desiće se.


I eto…


Ono jedno „Ajde dođi“ je bilo dovoljno da se na nebu pojavi zvezda padalica…

One thought on “Zvezda padalica

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.