Gorko

Naiskap pijem čaše pune vina boje one tamne, teške, stare krvi, krvi koja nosi amanete, prokletstva i blagoslove predaka, one krvi koja se pokolenjima ne bi skidala sa ruku koje se ogrešiše… Pitka i gorka tečnost mi klizi niz ždrelo i pojačava žeđ, pojačava glad i raskiva bukagije što ih nosih na duši od prvog dana kada sebe podah onim kitnjastim i lažnim nadama koje mi njeni pogledi podvališe.


Eh…
Al’ kakvi su to pogledi bili, kako te oči gledaše, i kakva su sve snivanja zbog njih nastajala i nestajala…
A ne krivim te oči što me gledaše i lagaše…
Ne krivim ih.
Ali čaše zbog njih lomim. I bokal, i astal umem da izlomim, a njih da ne okrivim…

Naiskap pijem te pune čaše sećanja, čaše pune ostvarenih i neostvarenih nadanja, i nadam se, pijan ću prestati da žalim za jednima i tugujem za drugima. Za jednima što ih okusih pa htedoh još , a za drugima što ih ni ne okusih.


Što se kaže, zavoleh a ne dovoleh, pa sad naiskap vino pijem…


Vino gorko kao nedostajanje.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.