Onda opet

Jedna kap žudnje sa tvog poljupca mi je zarezala usnu puštajući me da se pitam gde nam se neba spajaju.

Jer gledao sam nebo kada si stavila glavu na moje grudi i zagrlila me, tresući se od hladnoće, one večeri pred snegove. A nebo široko…veliko…visoko…puno zvezda i tačkica što svetle i iskre nad nama, dok nam se neki mrazevi prirkadaju neprimetno.


Gledao sam to moje nebo i tražio tvoje, samo da vidim gde se spajaju…
Ne ide to tako, znam, ali sam bio siguran da se ta naša neba negde spojiše posle tog poljupca sa kojeg žudnja kaplje.


I nisam uspeo da vidim gde se spajaju, ali sam siguran da jesu spojena…


Mada, nije ni važno što nisam video, ljubiću te dok ne ugledam.


A kad ugledam, onda opet…

2 thoughts on “Onda opet

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.