Možda…

Možda ću otići negde, onamo, gde izvori nikad ne presuše…
Možda će šuštanje lišća i huk brzih voda sve moje buke da zagluše…
U hladu šume i travi što raste naći ću, možda, mir koji tražim.
Bosonog, koračaću tiho i sporo, korakom lakim, korakom blažim…
Možda i odem, ajd’ ti sad znaj, naprasno, žurno i smešta.
A možda mi nešto ne da da krenem,
ni da se mrdnem sa ovog mesta…
Ma znam,
znam da svako možda zna odgovor svoj,
i znam,
znam da si ti taj odgovor moj.
Znam,
znam da svakog tog možda, u stvari, i nije.
Jer, znaš…,
kada jutrom u pogledu svaneš,
osmeh me tvoj radošću mije…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.