Pero

Na sims je sletela neka ptica. Nije golub, njega bih prepoznao. Ne znam koja je to ptica bila. Šarena neka… Stajala je neko vreme tamo i gledala ka meni. I ja sam gledao ka njoj. Možda sam i gledao u nju, ali ne mogu da se setim da li je bilo baš tako.

Stajala je tamo, ponekad bi samo iskrenula glavu, i dalje gledajući ka meni, kao da hoće da vidi šta se nalazi negde ispod… Nisam razumeo te njene pokrete.

Stajala je tako neko vreme i onda je odletela. Ostavila je jedno svoje pero. Neko svetlo pero. Samo to.

Ko zna gde je odletela, onako nošena vetrom koji je tako snažno duvao da bi i nekog mršavijeg čoveka mogao zaustaviti u koraku.

Zato i nema nikoga napolju…

Nisam ni pokušao da vidim gde je odletela. Nije me to zanimalo.

Zanimalo me je ovo pero koje je ostavila. Otvorio sam prozor da ga uzmem, a vetar je samo rekao „hvala“ svojim hladnim dijalektom, i odalamio me po licu kao korbačem smrznutim u nekoj od onih noći severnih mora kada bi bura vitalala ledom i mrazem po zalutalom jedrenjaku u čije se jarbole uvlači strah…

Iz ruke mi je vetar oteo pero i poslao ga ko zna gde…

A hteo sam da ga sačuvam…

Hladno je, a vetar mi nije prijatelj danas.

Prijatelji ti ne otimaju darove koje ti nebo pošalje…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.