Lagano…

Vazduh je titrao valjajući se po zidovima, a ona je ležala okrenuta na stranu, pokušavala da ostane budna i držala me je za ruku.

Kroz sobu su se prostirali tonovi nekog bluza sa laganim ritmom, i trudio sam se da je samo posmatram.
Želeo sam je.


Želeo sam da je gledam u oči i pustim srce da joj govori. Želeo sam da me ugrize za usnu, do krvi, i oseti ukus žudnje…

Jak. Sirov.

Oštar…


Prišao sam joj i udahnuo miris njene kose, usnama joj dodirnuo vrat, poželeo je još jače…
Stavila je moju ruku na golu kožu njenog boka…lagano, nežno, i više se nije čula muzika.


Samo je vazduh sporo zatitrao u ritmu onog bluza…
Lagano se valjajući svuda…


Lagano…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.