Zvona su tukla kao da ih maljem mlate varvari koji su napadali Rim, a on se hvatao za glavu zbog buke i pokušavao da pobegne sa zvonika. Vrištao je od bolova ali glas nije puštao. Nije hteo da izađe iz tog grla ni pisak. Sav zadihan se digao iz kreveta i shvatio da se alarm […]

Nema te…Ti nisi ovde gde sam ja, pa eto, večeras večeram sam…Ma znam, ne krivim nikoga, takve su karte podeljene… Neki nam se ljudi dese odjednom, nenadano, a da i ne znamo da je baš tako moralo, nego sve mislimo nije vreme za to, za bilo šta, pa onda ipak kažemo ‘ajde, ali… Nema te…A […]

Čitala je neke hartije pune slova i nešto dopisivala. Seo sam pored nje i zavalio se naslanjajući se na veliki jastuk koji mi je bio iza leđa. Hteo sam da je ljubim. Nagnula se malo napred i naslonila se na moju butinu, škrabajući po onim papirima nešto naizgled bitno, mada me nije zanimalo šta je […]

Možda ću otići negde, onamo, gde izvori nikad ne presuše…Možda će šuštanje lišća i huk brzih voda sve moje buke da zagluše…U hladu šume i travi što raste naći ću, možda, mir koji tražim.Bosonog, koračaću tiho i sporo, korakom lakim, korakom blažim…Možda i odem, ajd’ ti sad znaj, naprasno, žurno i smešta. A možda mi […]

Najzad kući! Ta misao me je izuzetno obradovala, i donela mi je veliko olakšanje, što je, pretpotstavljam, i razumljivo ako pomislimo na sve ono što mi se izdešavalo do tog trenutka. Taj osećaj da sam nešto uspešno završio bio je sjajan, i podigao mi je samopouzdanje ali me je zato umor pristizao. U jednom trenutku, […]

Planovi su, naravno, tu da bi se čovek mogao organizovati i uz pomoć one spravice koja se naziva sat, na neki podmukao i ponekad svirep način, ukalupti u linearni tok života, na način kako je percipiran od strane većine ljudi. Srećom, ja verujem u neku Višu Silu, pa mi poremećaji u sferi planiranja ne padaju […]

Znaš, ponekad se pogledi ne pretoče u reči, a tada, nekako, osmesi postaju tajna koju čuvaju dvoje…  Da… U tim pogledima, skriveni od ljudi što ne znaju da vole, dremaju dodiri, kao nemiri tihi…plahi i nepredvidivi… Nekad se želje samo dese, i tada se, bez treptaja, miluju pogledima oni što ćuteći žude… A u toj […]

Sinoć sam te voleo kao da sutra ne dolazi… Sinoć si me volela kao nikada pre… Sinoć smo voleli kao divlji vetrovi, vetrovi koji vitlaju pustinjskim dinama, vreli…surovi…silni… Sinoć je ugriz imao ukuse koji bol pretvaraju u vatre… Sinoć… Sinoć su uzdasi sagoreli sve. Sinoć… Zvezde su nebom drhtale od strasti, sinoć…

Ako se pitaš kako bih te ljubio… Ljubio bih te kao da dan večnost u šaci drži… Ljubio bih te kao da te prvi put ljubim… kao da mi je na tvojim usnama ostao san o sreći… Dok mi usne ne prokrvare bih te ljubio… Do sutra bih te ljubio, do onog sutra koje nikada […]

Još jedno jutro… Njen sneni pogled me traži praćen prvim osmehom. Magla i hladnoća koje su pokrivene snegom više nemaju uticaj na ovo jutro i ovaj dan. Ne postoje više… Taj prvi jutarnji osmeh koji uhvatim…ta staza darova… Gledam je i misli mi plutaju površinama tirkiznih boja…negde gde snegovi ne padaju, negde gde se talasi, […]