Prašina

Zarobljenik sam.


Pogled mi prašine pun. Zarobljen noću, zarobljen danju,
sa lažnom nadom da smem da mislim…
ili da kažem, ili da ćutim…


Zarobljen šetam, prašinom gazim,
uzicom vezan…
nevidljivom…
a pričljivom…


Glavu da dignem,
glasa da pustim,
u prah bi stolica pod stopama ovim…


Gizdava grivna, kovana dugo,
pod grlom se steže…
i zateže…
jedva se diše…
A pogled, prašine pun…

Zarobljen odavno…

Prašinom sapet!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.