Dijetalne palačinke 24

Krenuo sam dalje a da nisam bio ni svestan kuda idem. Svog me je zaokupila nekakva čudnovata trema a da ne znam ni zašto. Odlutao sam u mislima toliko daleko i tako haotično da nisam bio svestan ničega što mi se prethodno događalo. Kao zblanut. A ovo kao zblanut znači da se zblaneš. A da bi se zblanuo mora da ti se desi nešto od čega bi se ozbiljno šokirao, ali ne u onom tragičnom smislu, nego onako, tek tako; onda mora da si ozbiljno izmešten iz trenutne stvarnosti, kao posledica šoka koji sam maločas pomenuo, zatim mora da si potpuno nepripremljen za tu informaciju ili događaj koji te je šokirao, što znači da ni u jednoj tvojoj misli koju svesno gajiš u umu tako nešto nije moglo da postoji, a vidiš, to se ipak desilo i onda si se ti zblanuo na mestu, što se kaže…

I, kao što obično zblanut čovek i uradi, krenuo sam ko zna gde…

A nije da se tako nešto desilo po prvi put.

U to vreme smo se okupljali na nekoliko mesta u gradu u zavisnosti koliko je ko imao para. I, pošto nije bilo mobilnih telefona, informacija koju imaš prilikom dogovora sa nekim jeste i jedina validna jer drugu nećeš dobiti dok ponovo ne stupiš u kontakt sa tom osobom. Kontakt je mogao biti ostvaren ili lično ili putem fiksne telefonske linije, ukoliko je postojala. Nisu svi imali ni fiksni telefon tada. A ako su imali, veoma je moguće da su uz tu telefonsku liniju dobili i „dvojnika“. Uopšte ne znam kako je tačno funkcionisalo to sa dvojnikom, ali sam bio veoma svestan problema koje je to proizvodilo. Kad ja pozovem nekoga telefonom, tada dvojnik ne može da dobije vezu. On ne može da koristi telefon osim kao ukras ili teg, jer bilo je telefona koji su bili prilično teški. Naravno, važilo je i obrnuto, kad on koristi aparat telefonskog tipa, ja sam oslobođen od istog. A meni je za dvojnika zapala neka devojka, koja je, izgleda, bila prilično zaljubljive prirode, i pritom, veoma razgovorljiva. Sve to sam, naravno, saznao mnogo godina kasnije, i sam sam izvukao zaključke o tipu ličnosti na osnovu šturih informacija, ali ne sumnjam da su moje analize dotične dame tačne. Jer, čoveče, kad god da se uhvatim za telefon, on je zauzet! Ma nije bilo šanse da iz prvog puta imam slobodnu vezu! Morao sam da udaram po onim tipkama za prekidanje veze besomučno, ne bih li centrali nekako dao znak da mi treba telefon hitno. A to je umelo da traje i traje… Možda to i nije imalo nikakve veze sa centralom, možda centrala nikada nije znala da ja čekam slobodnu liniju, možda sam to umislio da bi mi bilo lakše da shvatim besmisao institucije dvojnika u telefonskom svetu, ali ja sam udarao po onome sve dok sam imao snage u prstima i dok sam imao nerava.

Posledica svega toga je bilo to što sam prestao da smatram telefon nekakvom korisnom spravom. Nisam se oslanjao na njega. Nisam mnogo telefonirao i nisam očekivao pozive. Kao da ga i nemam. Više sam se oslanjao na dogovore koji su ostvareni u ličnom kontaktu. Vidimo se, dogovorimo se šta i kako, kad i gde, i to je to. Nema menjanja dogovora, i što je veoma bitno, čak i ako se dogovor ne ispoštuje, uvek si bio spreman na tu mogućnost. Nisi bio previše vezan za taj dogovor, jer si znao da svašta u životu može da se desi, i to je bilo u redu. Mogao si ti da se uvrediš što neko nije ispoštovao dogovor, ali taj neko bi ti po pravilu rekao da je nešto mnogo važno iskrslo u poslednjem trernutku i nije mogao da ti javi jer je znao da si već izašao iz kuće a kako da ti javi kad si ti već na ulici? Ti si tu mogao da se ljutiš i da se ne ljutiš, kako ti drago, a to je mahom donelo kao rezultat to ne fatalističko shvatanje dogovora kao nečega što i nije zapisano u kamenu… U smislu, sve može da se desi, i to je u redu, a ako se desi ono što želim, planiram ili očekujem, onda super.

Zato si ljude koji ispoštuju dogovore mogao da smatraš za pouzdane, i nekako ti je bilo lakše da se orijentišeš u životu i svetu oko tebe.

I tako sam ja čekao na dogovorenom mestu nekoga sa kim sam trebao da idem na neko od onih mesta okupljanja. Vreme čekanja se odužilo, tog drugara sve više nema, ali ima nečeg što će mnogo uticati na mene. Prvi put zblanut u životu! Tako bi mogao da opišem osećaj koji se javio kada sam video moju majku, na pedesetak metara udesno od mene, kako razgovara sa mojom razrednom. Odakle ovo??? Pa zar one ne treba da se vide u školi, ako je neophodno, a nije?

Intenzivan nalet adrenalina, ili već čega, odsecanje nogu, podrazumevajuće, plitko disanje i napad panike! Sve odjednom. I ne znam gde sam. Osećam se kao da sam potpuno nag i stojim na trgu punom ljudi koji samo u mene gledaju i pokazuju prstom na mene. A ja ne mogu ni da beknem, ni da se sklonim, ni da nestanem, što bih najradije učinio.

To saznanje, da informacije o meni mogu da se dele i alternativnim putevima, nikako mi nije prijalo, a ni padalo na pamet do tada. Potpuno sam bio šokiran činjenicom da ništa na ovom svetu nije sveto više, pa ni moja privatnost, ili uspeh i vladanje u školi… O tim stvarima se razgovara na roditeljskom sastanku a ne na ulici, valjda! A roditeljski sastanak može da se desi i da se ne desi, zavisi od mnogo čega, a najviše od toga da li ću se setiti da prenesem informaciju. I ta jedna pouga moći mi je upravo istrgnuta iz ruku. Idealna prilika za zblanutost.

Više nisam mogao da ostanem na tom mestu. Krenuo sam a ni sam ne znam kuda. U glavi nisam imao nikakvu ideju, pustio sam noge da me vode, a one su me vodile tamo gde su one htele. Dok se nisam umorio. A onda sam došao k sebi, jer umor me je usporio a žuljevi od novih cipela su počeli da deluju punom snagom. Morao sam da se izujem, pa bos, i pokisao od strašnog saznanja, nazad kući. A dobrano daleko sam stigao onako zblanut…

(Nastaviće se…)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.