Remark

Voleo je da čita Remarka. Prijao  mu je način na koji je on pisao. Naslov jedne od njegovih knjiga ga je odveo daleko na zapad, a bio je siguran da će svakome prva asocijacija u vezi toga biti pogrešna. Nasmešio se…


Bio je pun mesec na njegovom nebu, i Noć u Lisabonu ga je vratila u neka vremena koja su mu ostala u sećanju. I tamo je tada bio pun mesec, a njegovo svetlo se odbijalo od onih uglačanih komadića kaldrme kojima su trotoari, možda i svi, bili popločani. Kao da se razdanilo u pola noći i sve je sijalo gde god se pogleda… I ona.

Sada, ponekad, se tako presijava ova reka, kada se Mesec osmeli da se okupa u njoj. Ali njegova svetlost nije tako snažna kao tamo… Samo ga podseća na te dane.

Isto kao i ta knjiga što je čita, kojom ponovo hodaju Lisabonom one noći…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.