Boja nevolje

Mladi krupije, tek završio obuku, izašao je na sto koji je bio pun igrača. Čitav kazino je bio pun ljudi, kockara, tragača za srećom, a to bi možda neupućenima i bilo čudno, obzirom na krizu i nemaštinu koja je divljala u zemlji, međutim, kao po pravilu, kocka je poslednja nada mnogima i svi imaju pravo […]

Fakultet

Fakultet sam upisao dosta kasno, što se kaže, najzad se opametio. To je bio glavni razlog zašto su svi ostali u generaciji bili mlađi od mene. Međutim, ne samo studentarija.Na jednom od važnijih predmeta asistentkinja je bila veoma mlada i lepa devojka. Bila je uspešan student i vrlo brzo je postala i asistentkinja na fakultetu. […]

Dijetalne palačinke 23

Išao sam zaobilaznim putem prema kolima, kroz neke ulice kojima nisam prošao godinama. I, mada se čini da to nije bilo pametno, to sam uradio samo da bih bio siguran da neću opet zapeti za neku grbu i udariti o nju, jer to bi me zaista dokrajčilo, onako, psihički. Znači, zarad zdrave psihe odlučio sam […]

Kad poplava izbaci

Lako je njoj bilo da se tako ludački, drugačije oblači kad je i bila drugačija od drugih… Radničke pantalone, one sa tregerima, muške, kao moje, zavrnula bi nogavice do ispod kolena i na noge stavila štikle dvanaestice. Gore, oko struka sve zjapi jer bi u te pantalone mogle još dve nje da uđu komotno, a […]

Dijetalne palačinke 22

Kad kažem da sam krenuo ka kolima, to, u stvari, znači da sam imao nameru da krenem u tom pravcu. I zaista, imao sam čvrstu nameru da učinim to, samo…Znaš kako, jedno je namera a drugo su mogućnosti. Na primer, realne mogućnosti. Jer desilo se da, u trenutku ispoljavanja gore pomenute namere, iskoči oblačić, kao […]

Dijetalne palačinke 20

Sad više i nije važno kako delujem na spoljni svet. Jednostavno, nije me briga, čitaj : trenutno nemam kapacitet da razmišljam o tome jer imam druge preokupacije. Ulazim u prodavnicu specijalizovanu za prodaju pića i počinjem da razgledam. Veliki izbor pića mi ne pomaže uopšte, jer i dalje ne znam šta ide uz palačinke… Stojim, […]

Jedina

Zora čeka, on joj tiho dođe.Novoj suzi šansu valja dati…Beše stranac svuda kuda prođe,nepoznanik, kog ne treba znati. Sudbe seiz, vazda dert ga tera…U očima neke tuge skriva,Tragovi mu lutaju bez smera,nema snove, ne ume da sniva… Ali osmeh, osmeh mu ostade,neprimetan, ali uvek tu…Reče neko, od mladosti rane,sećanje na jednu… jedinu!

Da ‘oće

Cedi se od noćas… Da bar hoće da grune kako valja, a ono samo curi i nervira… Možda su godine… A volim je… Nekada sam voleo kišu toliko da bih istrčao napolje čim se oblaci krenu navlačiti preko ovog plavila gore. Moji su znali da zaključaju vrata kad se namerači kiša, samo da ne izletim […]

„Ana voli Milovana“

Sećam se da sam kao klinac pisao tvoje ime kredom po ulici. Kad kažem kredom, mislim na deo cigle koju sam našao negde pa je polomio, jer ko će sa onolikom ciglom da piše… A pisao sam i kredom, kad se setim da je ukradem iz učionice, što, priznajem, nije bilo često. Pisao i posle […]