Na baldahinu noćnog neba prostrle su se zvezde kao kapi prolećne kiše po prozoru moje sobe. Čini mi se, sve su tu, sve stadoše u moje oko ove noći. A znam da nije… Ima ih još pregršt, tamo iza, tamo duboko u beskraju, u duši ovoga trena, ovoga života… Gledam ih, a san mi ne […]

Ne skromno i sa ponosom, ovde dajem na uvid post dragog prijatelja koji je imao priliku da pročita spise koje sam sakupio i, uz pomoć izdavača, oblikovao u knjigu sa naslovom “ Bosonog, putevima makadamskim“. Mišljenje, i zaista lepe reči, koje je moj prijatelj uputio na adresu knjige i moju lično, duboko su me dirnuli, […]

Ustadoh pre sunca, i očima širom otvorenim, prepoznah želju za ukusom ranih trešanja što je senka stabla pod mojim prozorima crtala po zidu, gde slika ukrivo visi… Onih bledo crvenih, što pucaju kad ih zagrizu, onih što slatkoću ne otkrivaju odmah, nego ih puste da sačekaju malko i da se zapitaju, onih što kad im […]

Vetar je zakovitlao ono malo prerano opalog mladog lišća preda mnom kao da je hteo da me saplete. Svašta! Pa neću se saplesti o vetar, sigurno. O nečiju senku, možda, ali o vetar, sigurno ne. Ono što je vetar uspeo, to je da me načas zaustavi. Bilo je tu i prašine, a ne beše mi […]

Na stolu, lonac pasulja, činija salate i hleb nedopečen, dubok tanjir sa dve kašike, i iskaz o ljubavi, nedorečen. Na stolu, po koja mrva, stari milje i bokal bez vode, na podu suze, i oni što grle se, ne daju ljubavi da im ode…

Na uzdahu mi spava sećanje na izdah. U oku slika čuvana od detinjstva. U duši bol što ostaje, i postaje milovanje… U rukama ništa! Zagrljaj prazan. Sutra će bledeti rane neizlečive… A ljubav će opstati i posle mene. Zbogom majko…