Eh, da si grožđe zrelo, što miriše, ono belo… Tamjanike, pune šake… Eh, da te žudno gledam, da te uzmem, da te ne dam… Tamjanike, misli slatke… Eh, da sam te makar tak’o, od radosti da sam plak’o… Tamjanika, sreće, slika… Ma, nek gazim bos strnjištem, samo hleb i tebe ištem… Tamjaniku, snevam tihu…
Pre nego što pustiš da ledom se okuju tvoje vode, zaplovi njima još jednom. Uzburkaj ih, zatalasaj i kad ti nije do toga više… Pokušaj, i kad je hladno. Pokušaj, i kad noć već padne. Pokušaj, i kada misliš da nema smisla… Probaj. Jer, možda još neko takav kao ti, isto pokušava…
Nebo je plavo, i oko poneko, I nema veze dal’ su daleko. I nema veze koji je dan… Jer svaki je dan pomalo plav. Plavo je more, plave su kose što plave šešire ponekad nose. Plava je mašna oko vrata, na beloj košulji, plava kravata. Nijansi plavih baš mnogo ima. Plavi se led kad jaka […]
Kad začuješ da lišće žuće šušti kada hodaš kroz nečija dremljiva buđenja, znaćeš da si tamo gde te neko srcem dočekuje željno, samo da bi te provukao kroz snove, ne bi li ih, kao cimetom posutim po pečenim jabukama, obogatio esencijama slasti… Da, zaista je tako… I, zato pazi! Kad začuješ da lišće žuće zašušti […]
Tragovi u snegu ostaju za mnom, i kazuju priče potrošene. Šešir, i šal na vratu mom, na njima pahulje, vetrom nošene… Korakom svakim, ćerd’o bih dane što mi zore darivaju snovima ostalim, ako se zaputim na one strane gde snove ne živim, no u noć ostavim. Al’ vetar briše tragove hodane i snu, iz duše, […]
Džaba su ozbiljna lica, ako se naši pogledi smeše kada se sretnu… Džaba su birane reči, ako nam se uzdah otima kad čujemo glas koji pevuši… Džaba su ruke u džepovima, kad prsti žude da se taknu… Džaba je sve to, dušo, kad srce voli. Jer, kad srce voli, ono ne voli džaba!
Ispod zvezda što sijaju, na decu, od gore jedan mali dečak sanjao je more… Sanjao je čamac, barku ili splav. On je ljuti gusar, kapetan je Mrav. Talasi su silni, veliki i brojni, a gusari jaki, snažni i postojni. „Kapetane Mrave, da spuštamo jedra?“, upitaše glasno dva gusara vedra. „Ćuti! Ne galami! Vidiš da sam […]
-Hoćeš da budeš moja devojka?-Hoću. Šta ćemo sad da radimo?-Da se šetamo i da se držimo za ruke.-A zašto?-Pa, ako te nešto mnogo strašno uplaši, kad se držimo za ruke, ja ću pola od toga da uzmem, pa ti neće biti toliko strašno.-A ako tebe nešto strašno uplaši?-Pa… Ako se držimo za ruke, ništa više […]
