Ne očekuješ ništa. Iščekuješ, možda priželjkuješ, ponekad maštaš o tome, ali ne očekuješ to ipak… Kao da nemaš hrabrosti da očekuješ. A onda se desi. Odjednom! Neočekivano… Ali se desi. Kao onaj trenutak kada ona, prolazeći pored tebe previše blizu, stavi svoju nežnu ruku na tvoju podlakticu da se ne bi sudarili jer joj je […]
Eh… Nemiri… Ko ih nema? Ali svačiji su različiti. Makar malo… I drugačije se pokazuju. Nekom se pokažu kroz svađe, nekom kroz hranu, nekom kroz trošenje… A moji nemiri nose tvoje ime. I, da budem jasan, kroz slova mi se pokažu, kad požele. Neće uvek, ali kad hoće, onda mi nemiri polude slova. A ja […]
Zelena poljana puna raznog cveća… Sunčano jutro u podnožju šumovitih brda lagano smanjuje senke drveća dok rosa isčezava sa listova koji se zelene pod nebom. Sedam na travu pod stablom nekog stogodišnjeg jasena i skidam svoju torbu sa ramena spuštajući je na tlo. Vadim knjigu i naslonivši se na stablo okrećem listove tražeći mesto na […]
Eto je kiša. Opet. Pa dugo je i trebalo da ponovo nakvasi ulice. Baš… A on ponovo fura one njegove umutavljene karaoke. Kad god se sjuri kiša, on kao po komandi: prvo navuče vunene čarape, gumene čizme, kabanicu od pre ko zna koliko godina, iskrzanu na krajevima rukava, bez poslednjeg dugmeta, svetlo plavu sa žutom […]
Uzmeš knjigu, skuvaš kafu i turiš je u lonče za napolje, poneseš ‘očale i vodu pa pravac neka klupa u ‘ladovini. Malo čitneš, malo srkneš kaficu, malo, preko ‘očala, jer su za blizu, gvirneš prema vodi što ide prema moru i uživaš. Ih… Ide to tako neko vreme, to uživanje, a onda…cvrc. Nađe se neko […]
Dečak je bio drugačiji. Mnogi su rekli, faličan nekako. Ne slažem se. Mislim da je prava reč poseban. I, po mom mišljenju, sa razlogom. Jer… Svima nam je već dugo trebao neko takav, neko poseban, neko ko može da uradi ono što treba po svaku cenu. Dečak je bio još samo dečak, mali, balavi dečak, […]
Moje ruke su na tebi. Osećam baršunastu mekoću tvoje kože. Dodirujem te i puštam osećaje da se mešaju. Gledam te… Moj pogled se ne zaustavlja, nego prethodi rukama koje ne umeju da te se zasite. Lagano se pomeraš i vidim da ne želiš da prestane ovo što se dešava. Oči su ti zatvorene, pokušavaš da […]
Bilo je vruće tog leta kada sam sa ocem poslednji put bio u njegovom rodnom mestu. Nije to bilo ni selo, to su bile dve kuće udaljene jedna od druge nekoliko kilometara, ali su se ljudi koji su živeli u njima mogli dozivati zbog specifičnosti feljefa tih brda. Putovanje je bilo beskrajno, čini mi se. […]
Taj stari kesten sam skoro zaboravio. Skoro…Ali ipak ne skroz zaboravio. Stajao je oduvek tamo. Od kad znam za sebe. Kad izađem na ulicu, on me je dočekivao. Kada se vraćam kući, gledao sam gde je, i kad ga vidim, kao da sam već stigao… Bio je deo mog odrastanja. I detinjstva. Ponekad sam jedva […]
Napušteno pristanište. Stari dok koji je video svakakve barke sada je samo stanište za beskućnike svih vrsta živih bića. Kroz maglu koja ne da zori da se digne, kreće se negdašnji mornar. Jedva se kreće. Možda jer ne žuri nikuda. Možda jer ne može brže… Starac, bele kose i brade požutele oko usana od lule […]
