„Dobrice, srce  babino, dođi da ti dam slatko od šljiva“, to je bila rečenica koje se sećao kao prelomne tačke u svom životu. One tačke od koje stvari kreću nizbrdo. Ta rečenica ga je zabolela. I duhovno i fizički. Tada je prisustvovao svađi između svoje majke i njene majke, i po prvi put nikoga nije […]

Imao je „ortake“ i to mu je bila baza. To je ono za šta je smatrao da može da mu bude oslonac uvek, u bilo kojoj situaciji. Nije ih bilo previše, tih ortaka… Ostali su bili „klošari“. Nije bitan njihov realni status, položaj ili kvalitet. Ako nisu „ortaci“ onda su „klošari“. To je, jednostavno, tako. […]

Rusija. Revolucija. Odlazak iz Majčice… To je skraćena verzija životne istorije Donovanove ruske porodične grane. Nemam sve podatke o tim događajima, a i oni do kojih sam došao su sumnjivog kvaliteta. Mislim da ima neka tajna tu, samo nisam siguran o čemu se tačno radi. Nešto je tu sumnjivo, kažem vam… Ali, pošto ne znam […]

Mama, besna na svoje roditelje, jer su je naterali da upiše prava, koje je njen mnogo uvažavani otac, čuveni beogradski advokat, sa počastima završio još onda, je bila, naravno, rođena beograđanka. Jeste imala neke veze sa selom jer je njena majka, mnogo poštovana žena mnogo uvažavanog beogradskog advokata, rođena u nekom zaseoku podno Jastrepca, i […]

Nije mogao da veruje šta se upravo desilo. To nije bilo moguće ni u najluđim maštanjima, ni u snovima po uticajem psihoaktivnih supstanci… Ma, nije bilo realno. On i Doktor. U isto vreme, na istom mestu, sa istim ciljem… Na istom zadatku. Sarađuju zbog zajedničkog interesa. Čudo! Apsolutno irealna situacija. Ali život piše romane… Čuda […]

Mislim da mogu… Znam da mogu! Mada nisam probao. Nema veze… Znam da ću moći. Imam snage. Imam. Stojim i gledam i ne osećam ništa osim želje da počne. Vreme je idealno za ovakav početak. Početak koji kasni ali je došao na vreme. Da, i meni je nejasno ali je tako. Zaista jeste tako… Jer, […]

Provlači ruke kroz svoje sede vlasi i gleda me ispod oka dok mu odgovaram na pitanje zašto je nema. Onda je uzeo papir i olovku i napisao pismo. Reče mi:“… i samo upakuj u masni papir, zaveži učkur i voskom zamandali, i šalji. To treba da bude kazano.“ Složio sam se, naravno. Ali sam prvo […]

Beogradska hronika. Kultna emisija mog detinjstva. Ne zbog toga što sam voleo tu emisiju nego zbog toga što mi je pokazala nešto o meni. A to sam shvatio mnogo, mnogo kasnije. U to vreme su postojala samo dva televizijska programa. Prvi i drugi. U to vreme je postojala država koja se zvala Jugoslavija. Verujem da […]

Kiša je opet… Juče sam bio skroz mokar i gazio sam vodu do kolena. Ništa na meni nije bilo suvo. Danas samo gledam kišu kroz prozor… Podseća me ova kiša na neke davne trenutke. Grmelo je i nije bilo lepo tada. Sve to je odnelo juče… Sada je kiša samo kiša. A sutra? Sutra će […]

Бежим од људи и ћутим. Сви хоће нешто да питају, да причају, да говоре о којечему… Сви они хоће да причају о некоме и треба им публика. А ја нисам та публика. Нисам. Није разговор ако једно ћути. А ја најчешће ћутим. Проговорим тек ако заиста морам. А ни тада баш немам жељу да говорим. […]