Nisam upoznao dedu. Ni sa očeve ni sa majčine strane. Umrli su pre nego što sam rođen. Ne znam iz ličnog iskustva kako je kad te tvoj deda drži u krilu. Ne zna ništa o tome. Ali nešto ipak znam o dedama i njihovom odnosu prema dečurliji. U dvorištu gde sam živeo, vrata do naših, […]
Да ми је корак био дужи, можда бих стигао…
Да ми је стисак био чвршћи, не бих испустио…
Да ми је глас био јачи, даље би се чуо…
Да сам био мужевнији, можда бих био потребан…
Да сам лагао, можда би било лакше…
Да сам све то урадио, не бих био ја.
А коме требам ја без мене?
Мени не .
Možda je srećnija bez mene… Možda joj je sada lepše da živi dane i noći. Možda je njena zvezda sreće na nekom tuđem nebu. Možda je njen osmeh danas osvojio nečije srce a možda je nečiji osvojio njeno… Možda ću ja nekada prestati da pišem o njoj. Možda će i moj osmeh jednom doći kući… […]
Tišina je u meni… Ne izgovaram reči jer ih čuvam za ono važno. Nemam potrebe da ih prosipam jer ih ionako niko ne sluša. Klimanjem glave pozdravljam ljude i mekim osmehom im poželim dobar dan. Ponekim pogledom postavim pitanje koje retko dobije odgovor. A i odgovor je kao i pitanje, nemušt i prazan. Tiho hodam […]
Ja više ne znam ko sam ja. Ali znam ko si ti. Ti si ona što nemirima moje snove posipa kao što si nekada posipala kolače šećerom u prahu. Ti si ona što golim nogama gaca po zrelom grožđu moje duše i pravi vino moga života. Ali znaj! Na tvojim stopalima će ostati tragovi mog […]
Tamo je moje srce. I duša. Tamo je moje sve. Samo ja nisam tamo… A ne znam zašto. Tamo gde oblak beli lagano hoda, tamo je moje sećanje. Ono najlepše. I osmeh mi je tamo. Tamo je sunce razgranalo svoje zrake i miluje. Tamo je nebo najplavlje. Tamo mi je sve. Samo ja nisam tamo… […]
Zamišljam… Vozimo se kolima i ćutimo. Na radiju krči neka muzika i smeta nam. Ja gasim radio i spuštam ruku na tvoje koleno. Zamišljam da ti nabacuješ osmeh na to lepo lice i gledaš ispred sebe i dalje. Možda su ti se i oči malo iskosile… Zamišljam da mi srce udara jače i da nemam […]
Oprostio sam se. Pozdravi putuju ka onima kojima su namenjeni. Sada je vreme i za moje putovanje. Kofere sam bacio. Samo ranac imam. Više mi i ne treba. Ostavljam tu prelepu stanicu sa bezbrojnim peronima, od kojih na nekima nisam ni bio, iza sebe. Gledam ka njoj i sve je dalja i manja. Stojim na […]
Uvek je radost kad se rodi dete. Jedan drug i kolega je dobio blizance. Bili smo na njihovoj svadbi. Baš mi je drago za njih. Već imaju jedno dete a sad još dvoje. Veselo! Nek su živi i zdravi. Bilo je slavlja i pijančenja. Bilo je lepo. U jednom trenutku mi je on rekao da […]
Dok je čekao da se završe pregledi njegove voljene, razmišljao je o značenju njenih reči. Imao je neku ideju o tome ali maglovitu. Kakve ruže sa trnjem hoće? I zašto? Nadao se da će sa njom biti sve u redu, i da je ovo samo prolazna slabost njenog organizma. Učaurili su se pa sad jedan […]
Sva moja slova 