Rekla mi je da pravim probleme bez potrebe, rekla mi je da sam omatorio, da sam težak i da ja ništa ne razumem više… Slušao sam je sa nekim, sigurno tupavim, polu-osmehom na licu i razmišljao šta da kažem. Zaćutala je, a ja ni tada nisam progovorio ništa. Čekao sam da mi se javi prava […]

Svako ima nekog čudnog u familiji. Moji su, izgleda, imali isto nekoga. U porodičnim zabeleškama, koje su uredno vođene od pamtiveka na ovamo, zapisan je i upravo ovakav događaj napisan u prvom licu ali bez potpisa i svedoka. Ko je autor i učesnik niko ne zna ali svi sumnjamo na nekog drugog.Nekoga ko ume sa […]

Gledam te čoveče, i ne poznajem te. Šta će ti život koji je stran?Kako ćeš dalje, tako tuđ sebi,u istom telu al’ nepozvan? Gledam te čoveče, a stranca vidim, lominu neku što jednom sam znao.U tuđim noćima, pod tuđim nebom,sve moje si snove, strašljiv, izdao. Gledam te čoveče, a teške su rečikoje bih sad, besan, […]

Kako da ti kažem da te volim,kada to ne može biti rečeno…?Ljubav se, ionako,badava priča,a retko i čita,teško se slika… Ljubav se,ponekad,samo piše…Ljubav se,draga moja,tek tako otrgne iz srca pa stalno vrtloge pravi… I dar mar u glavi,pa se igra kao valcer i kan kan,kao tango kad je prava… Ona prava,zbog koje se gubi glava. […]

Sećam se jednog dana sa njom…Bila je nasmejana, bila je vesela i razdragana, i bila je prelepa. Uživao sam u njenim radostima i njenom smehu. Možda je i sa nekim drugim, nekada, bila tako radosna, a možda će sa nekim drugim biti i radosnija, ali ja sam bio srećan što je tada to bilo tako […]

Zašareniću i svoje tugei svoje tamei tmurne dane… Zašareniću, kao dugešto se šarenekad kiša stane, pa neka oblaci, mračni,u meni što pucaju,iz munja svojih, budu šareni,bojama zbunjeni,nek’ oni se plaše osmeha mojih. Zašareniću i čitav svemir,i svaki nemir,procediću, kroz šaren đevđir. Pa neka onda,svi mraci i tame,i ružne tuge, se zašarene,i odu od mene…Nek postanu […]

Kao iz mašte ispala, kao čarobnjaku sa ogrtača pobegla, kao čarolija, sva šarena, najšarenija, sa osmehom koji očara, stojiš predamnom, a ja te gledam, pa onda i verujem i ne verujem da si stvarna, jer kako čarolija da bude stvarna kada čarobnjaci samo u bajkama postoje, a čarolije samo snovima plove i kapke usnule tek […]

Ja i ne znam koliko mi nedostaješ… Ne znam, dok te ne ugledam. Tek tada osetim bol, negde duboko u sred mene, negde unutra, ni sam ne znam gde, bol koji mi natera suze, pa se lažem, kažem sebi da su te suze one koje zbog radovanja krenu, a nije tako… Nije… Zbog bola je […]

Duboka je voda tajna svaka… Duboka i tamna, k’o najcrnja tmina. A svaka tajna – na duši kamen, omča za vratom, giljotina…Duboka je voda i tajna mala… Ledena, hladna, istinu sakriva. Za srce ujeda, grize i kida, i golemim kocem za krst ga zakiva…

Nebom se, lenjo, valja noć,zvezde se, negde, možda i sjaje,moj san se vešto skriva od mene,k’o da za mene pet para ne daje…a ja bih da sanjam, da vidim nju,ja bih da pričam sa njom, u snu,čak bih joj rekao, stidljiv i tih,neki nežni Preverov stih…A zatim bih, odmah, dok imam daha,pre neg’ me spopadne […]