Zora čeka, on joj tiho dođe.Novoj suzi šansu valja dati…Beše stranac svuda kuda prođe,nepoznanik, kog ne treba znati. Sudbe seiz, vazda dert ga tera…U očima neke tuge skriva,Tragovi mu lutaju bez smera,nema snove, ne ume da sniva… Ali osmeh, osmeh mu ostade,neprimetan, ali uvek tu…Reče neko, od mladosti rane,sećanje na jednu… jedinu!
Cedi se od noćas… Da bar hoće da grune kako valja, a ono samo curi i nervira… Možda su godine… A volim je… Nekada sam voleo kišu toliko da bih istrčao napolje čim se oblaci krenu navlačiti preko ovog plavila gore. Moji su znali da zaključaju vrata kad se namerači kiša, samo da ne izletim […]
Sećam se da sam kao klinac pisao tvoje ime kredom po ulici. Kad kažem kredom, mislim na deo cigle koju sam našao negde pa je polomio, jer ko će sa onolikom ciglom da piše… A pisao sam i kredom, kad se setim da je ukradem iz učionice, što, priznajem, nije bilo često. Pisao i posle […]
Čitala si.Tvoja majka me je pustila da uđem u stan i rekla je da si u svojoj sobi. Vrata su bila odškrinuta. U hodniku u kojem sam stajao ispred tvojih vrata nije bilo prozora i bilo je mračno, a svetlost je dopirala iz tvoje sobe. Zastao sam. Pre nego što sam se uhvatio za kvaku […]
Sanjao sam jedan osmeh.Sanjao sam glas što peva.Sanjao sam jedne oči, daleke…Sanjao sam nežni dodir,sanjao sam korak laganšto korača kraj obale reke.Sanjao sam pod zvezdama.Sanjao, i budan bio,kao da sam od dva sveta spojen…Sanjao sam…Zašto?Ne znam…Moji snovi, svaki od njih,kao da je za njen pogled skrojen…
K’o vlat dima,providno siva,pomalo kriva,iz plama kreće misao. Za okom, oštrine,krče kroz pomrčine,i uma utrine,da daruju smisao. Tek tako… A nije tek tako.
U galami je toliko tišine, a tišina galami… Galami besmislom. Utihni je. Utišaj svoju tišinu da bi video smisao. Zađi iza buke. Usudi se. Zakorači, i shvatićeš da je zvuk tišine obojen tvojim dahom. Slušaj je… Slušaj tišinu kako diše i čućeš svetlost kako sija. Usudi se…
Deo sam svemira…Ona tačka između mira i nemirana krilima nekog leptira…Rastojanje prilikom dodira… Deo sam beskraja,zaboravljenog na pragu sećanja,katkad provučenog kroz neka snevanja,poneka maštanja, zvezdana šetanja… I uvek sam deo,a večno sam ceo,mada se nekad toga i ne setim… A onda, kroz stih,tek pisan, tih,beskraje svemira odem da posetim.
Nag sasvim pred sobom, potpuno sazdan od bivanja. Zbunjen sam, pitam se, zašto mi ne fale snivanja. Postojim, stojim, ne vidim zašto bih napred, i kao u napetoj priči čekam da vidim rasplet. Kud god da krenem, znam, putem bih prosuo korake, a meni se leti, gore… nebom… kroz oblake. Nag sasvim, i svestan, od […]
Kosa mi je u pred-eruptivnom stanju. Neko bi, možda, mogao da ovde upotrebi i neku ružnu reč, ali ja neću. Ako se malo bolje pogleda, moja frizura nalikuje veličanstvenoj Fudžijami, ili Fudžiju, vulkanu koji je trenutno na odmoru, ali je na sebi zadržao tragove negdašnjih erupcija lave koje ga krase jedinstvenim feljefom, a blizina nebeskog […]
