Istrošio sam dane. Trošio i trošio, žalio nisam. Trošio i noći, svaku na svoj način skrckao, ćerd’o… Ostale, na čelu, bore kao uspomene. Ispijao sam svakojake čaše, al’ samo se crnog vina napijao. Umeo da zapevam na sav glas, onako,  loše, mada iz duše i od srca… I sve bolne poglede pustio, k’o suze, da […]

Nadam se da spavaš mirno i da sanjaš.Voleo bih da ti snove prospem ovim nebom, kojim moji pogledi lutaju ove noći i da uhvatim barem jedan tvoj osmeh koji je od radosti satkan… I barem jedan pogled sneni da zasija i napuni svetlom sve moje pomisli o tebi… Nadam se da sanjaš snove boje jakog […]

Okom boje modrog neba, onog neba što se vidi pred sumrak posle lepog i sunčanog dana koji sluti na kišu koja nikako da padne i pokvari mladencima prvi izlazak iz crkve kao mužu i ženi, gledao je kroz neku pogodnu rupu na kapiji sklepanoj od netesanih dasaka punih grba, čvorova i iverja, u nju dok […]

Plamenom sagoreću svoje sve!Bojom vatre obojiću snove,ognjenim pogledom sagledaću se…Vrelim žarom oprati,izgoreti,pročistiti…Usne neka su mi žeravice,čistu ljubav da svedoče!Oči nek su sanjalice,belu dušu da uznose…Srce, makar komadano,ma, nek je i razarano,neka voli svom silinom,nek gospodari divljinomšto po meni tihuje,sačekuje,zastajkuje…Vatrom čišćen,k’o zver divalj,za taj pogled…Za taj osmeh…Za to sve,iz vatre,opet,rodiću se!

Naiskap pijem čaše pune vina boje one tamne, teške, stare krvi, krvi koja nosi amanete, prokletstva i blagoslove predaka, one krvi koja se pokolenjima ne bi skidala sa ruku koje se ogrešiše… Pitka i gorka tečnost mi klizi niz ždrelo i pojačava žeđ, pojačava glad i raskiva bukagije što ih nosih na duši od prvog […]

Išao sam…Išao sam ponekad i puzeći, ponekad u krug, nekad i unazad, da podmirim dug… Kad je trebalo ići brže, umeo sam i da stanem.Umeo sam i da letim kad je trebalo odmoriti, a umeo sam i da padnem… Na trenutke sam i sumnjao da li ću stići, i da li ću svaku prepreku preći, […]

Gadno mi, bre.Zaboli me nepravda…Uhhh…!Baš ume da zaboli. Bude ti, onako, muka u stomaku, k’o da si neki kamen pojeo uz neslan pasulj, a nit ide da pasulj bude neslan, nit ide da se kamen jede… Gadno bude… I u ustima i u utrobi.A meni baš ne prija tako… Valjda što volim taj pasulj, pa […]

Stanem tako, tik na stepenik do sna, i zadrhtim od misli što me slede. Pogledam, tek ovlaš, na taj stepenik do sna, i spazim sećanja što blede. Pa kročim smelo, na stepenik do sna, u magle što kriju zvuke… Još samo korak, ni stepenik do sna, i da najzad ljubim te bele ruke. Na samo […]

Ljubav je ono što ti šaljem…A ima je mnogo.Biće je i kada odemi kada pisati budem stao…Biće je kao cveća koje jeMajakovski Tatjani slao…Svakakvih oblika,mirisa, boja,latica bez reda i broja…i čudićeš se…Pitaćeš se…Zašto uporno stiže?Ah, ljubljena moja…Ljubav je divna bol, koja uzdiže.

U neko ludo doba noći,kad vetar brijei kiša lije,da li se maštanja,njena i moja,mogu pronaći podistom krošnjom? Da se upoznaju,da se prepoznaju,u jedan sansva da se spakuju,pa da ne slažem,„dobro jutro“kad kažem…