Blago otvorena vrata iza kojih dopire svetlost i prodire u mrak… Silueta, koja mi mrvi pogled i udisaj, se lagano kreće upijajići svu moju pažnju i usisava svu moju želju u sebe. Ne vidim. Očima ne umem da verujem sada… Telo, od snage prizora koji doživljavam, postaje izvor bola i ne mogu…ne smem…nemam snage da […]

Ajde dođi i budi mi sve.Budi ono što nije bilo pre. Ajde probaj, budi baš sve. Budi ono što dugo traje… Ajde, znaš da je svetek jedno ništa, bez tebe… Ajde probaj, budi mi sve… Tek tako dođi, nasmeši se… Ajde, dođi i budi sve, budi beskrajno trajanje. Ajde budi, budi moje sve,da trajanje ne […]

Rasteže se lagano pred mojim očima. Nedostatak sna joj je na lice postavio sneni pogled koji mi drobi dah.Telo joj se uvija prateći ritam njenih treptaja. Sporo…bezobrazno nehajno.Otvara oči, široko, i gleda me kao da sam zaboravio nešto. A nisam. Ćuti… Ne govori… Samo me gleda i budi se. Čeka i ljuti se… A ja? […]

Ples.Dva tela se u znoju prepliću, i daju se…Dah.Vrelina koja gori unutra žudi da sprži sve.Pogled.Dubok. Istinit. Nesputan, guta snove prošlosti.Strast.U poljupcu, u dodiru, u vazduhu…samo čeka da sagori sve što je bilo…Noć.Pokriva trag duboko utisnut u dušu koji svežinom zvezda pulsira telom…San.Ovaploćen, menja svoja imena…I ne zove se…Dolazi!

Dvoje je stajalo pod krošnjom nekog usamljenog drveta i ćutalo. Pravili su mu društvo dok je mesec srebrio nebom. Gledali su se… Držali su se za ruke i gledali. I ćutali. Ona je progovorila. Pričala je, a on je slušao. Želeo je da je čuje. Pričala je o ljubavi. Isprekidano. Zastajala je. Pa nastavljala… Nije […]

Na poljima, gde su žita posejana, nađoh cvet divljeg maka.Samo jedan. A znam, opasan je divlji mak…Ako ne znaš kako sa njim, opasan je. I crven je…Zavodljiv je…Kao vino…Kao usne njene, kao končić što joj osmeh čuva… Opiće me…Ako ne umem sa njim…

Nisi ti bila kamen o koji sam zapeo, i kao proštac o tlo tresnuo… Ne… Ti si bila oltar, na koji sam morao da položim sve ono što sam bio, da bih, putem kroz vrata večnosti, skrušen, postao što oduvek jesam… Nisi ti bila stramputica koja me je meandrima tajni zavodila, pa pred goru bola […]

Spremio se da gleda utakmicu na TV-u. Pripremio je čips, kikiriki, dnevnik emotivnih reakcija koji mu je lekar preporučio da vodi u situacijama kada je mogućnost stresa velika, pivo, vino, i rakiju od kajsije koja je bila izvrsna, a sasvim je slučajno naleteo na nju i tog čoveka na pijaci koji mu je prodao. Hteo […]

Na radnom stolu jednog pisca je stajala upaljena sveća. Cigareta u popeljari je polako dogorevala. Olovka je ležala na do pola ispisanom listu papira istrgnutom iz nekog bloka za crtanje. Upaljač je pao na pod od siline udarca njegove ruke na površinu stola, a čaša se prevrnula i tamna tečnost se prolila svuda. Nije ni […]

Zarobljenik sam. Pogled mi prašine pun. Zarobljen noću, zarobljen danju,sa lažnom nadom da smem da mislim…ili da kažem, ili da ćutim… Zarobljen šetam, prašinom gazim,uzicom vezan…nevidljivom…a pričljivom… Glavu da dignem,glasa da pustim,u prah bi stolica pod stopama ovim… Gizdava grivna, kovana dugo,pod grlom se steže…i zateže…jedva se diše…A pogled, prašine pun… Zarobljen odavno… Prašinom sapet!